Drugo lice

Pri neki dan  dopa me libar " Mozak u plamenu ". Iskreno, teško bi se u životu mašija za isti , jerbo sam naslov , osim piromanije i Nerona, ne bi jema šta drugo i pomislit ...još korice crvene colure. Moš' mislit kultnog dila ?

Pročita san , onako na prvu , zamantale me prve riči.  Auto( biografska )  i na žalost ne more te ostavit imunog na ono ča pročitaš.  Deboto u samoj srži je autoimunološka, jebena do boli, neuračunljiva u peru al' u životu surova.

Negdi pri kraj libra , napisa bi članak  " Duša u plamenu " jer tako san se čutija. Amputiralo mi najbolji dil mene, spržilo me !

Opet, postoje oni tereni, sprženi, posuti pepelom, na kojim reste najbolji trs, čokot, mali plavac, ka na salbunu. Daje najbolje grozdje, slador, vino ...jebate, koji put. Sprži, naviklaj trs, mladu lozu i čekaj jerbo triba proć vrimena, ošervano burama i neverama, teplim suncem, da bi ono jednom bilo " vrhunsko ".

 
Jučer je tiho ušla u vozilo. Ka maslačak djeljue, tako krhka a tako postojana ...šotovoće rekla "pojačaj muziku" i zabacila glavu kroz prozor. Progovorila više nego ikad sa mnom  ...Taklo me. Đir je kratko traja, otišla svojin puten uz smješak svojim prijateljima. Gledan je kako gre. Odlazi laganim korakom i njena silueta se izgubi među svitom. 

Tu je ...mlada loza, dobila svoje ime, povratak na novi život. Iza sebe puno spaljene zemlje.

Dobro došla!

Put je dug, posut pepelom. Uz mnogo truda i jubavi mora dat ono što se od njega očekuje. Da nam srca svima budu u plamenu...

Od do

Sidin pri neki dan u mom tinelu na Pjaci, onako ledjero, bacim oko na furešte oko sebe, konobar mi dobaci foje, oće reć Slobodnu Dalmaciju. Asti ga, otakd nisam vazeja u ruke tu olovnu kartu, znate ono; tinta vam po prstima a za okrenit stranicu triba koji put polizat prst jer listovi su nešto u plitko, zgusnuti…

Većina nas, odmar okrene zadnju stranicu i krene čitat odizat ...navika je jebena stvar! Čim okreneš zadnju stranicu, jemaš malo informacija o kulturi i ča se se događa u gradu i tad dolaze šonete!!

Soneta vam je osmrtnica. Jbte koliko splićani otišlo, kad među njima šjor Špiro Jelaska, dite splitskeg puka, Varoša, čovik koji je cili svoj život timbra na čakaštvini, glumija u svim kultnim serijama, Malo misto, Velo misto, Čovik i po…i da ne nabrajan jer neću fermat još po ure ...

A baš san pri neki dana, nešto opalija na google, da vidim koliko jema taj naš doajen godin, kad ono nigdi ne piše koje je godište ?? Satra san, al nisam nigdi uspija pročirit koliko zaista jema godin, po mojoj procjeni priko devedest. Pogledan sonetu, da vidim onu famoznu crticu između, život, ne piše ništa ...bijanco ...evala šjor Špiro !

Ostat će  u sićanju meni ka dite, kad bi me baba i dida vodili na splitsku tombolu, na fjeru sv. Duje, a šjor Špiro je bija zadužen govorit koji je broj iz saketa ( kese ) izvukla dičja ruka. Judi moji, koji bi to mirakul bija, za svaki broj skoro, a jema ih 90, ima je priču oli ti ga zamjensko ime ...to je bila divota slušat, dok držiš oni buletin od tiketa i zaokružuješ brojke.

Jednom zgodom baba mi začepila uši jer je Špiro reka na sav glas ženske nogeeeeeeeeee, što oće reć broj 77...juda 13, oli ti ga ludi broj, svaki koji je jema 0 počeja bi sa zeroooooo ...pa dva brata brkata, gobavi broj ...bila je teška zajebancija a taj njegov splitki govor je baca sve u trans pa i one valje koji to nisu razumili ...

Eto tako me prizadnja strana sjebala, a jopet se za lipim sićanjima vratija u onu mladost, prošlost koja  bila puno lipšja nego ovo sve danas. Fala ti Špiro za svaku izgovorenu besidu, barketu, bija si dite puka, identitet splitskeg, onog furbanjskog, i tako si otiša bez one crtice između ...pa nek se misle ...kraja nima !

Nadan se da je gori sad klapa malo pojačana i da je zajebancija svaki dan ...

Evala ti ma di ja bija ...

U prolazu

Evala , dugo nisan timbra koje slovo na ovu virtualnu kartu, bez vonja, i ono kad ti se pero zapliće kroz prste dok ti misli klizidu ...

Oparila me ova vrućina. Odkad znan za sebe i Vivaldija, jemaju četiri godišnja doba. Ovo lito je doslovno pakleno. Sad se sitin da su stari uvik govorili : pasje vrućine ...ne znan ča je pas tu kriv i kako to njemu izgleda. Pas je pas a čovik je čovik, jebaji ga ...taki je život !

Sitin se jedne beside ; Ovaj život je test, samo test. Da je to pravi život, valjda bi nam dali upute di da gremo i ča da radimo.

Pošto neman uputa mogu pisat i pizdarije, testirat svoj morbidni mozak na ovu vrućinu ...

Tribalo bi ka napisat par besidi da izgleda članak, možeš ga jebat, mozak mi arija, sunce me oparilo ka čokot.

Sinoć su bile suze Sv. Lovre, tribalo leć na ledinu, šentadu, zabacit glavu i jemat veličanstven prizor, pogledat Anđeoski rođendan. Zaželit želju, promislit na najmilije, bit s njima u tom bezvrimenskom svodu. Jemat neku svoju zvizdu padalicu ...stopit se s njon ...i pod zvizdama zaspat. Judi zamislite ; nebo vam lancun !!

Tako mi pade na pamet, da bi čovik triba u živetnom naponu snage, otić sa oveg svita. Pritvorit se u nešto drugo, galeba ili lava. Gledat od sada život njihovim očima ...dilit iskonsku prirodu, snagu, zakone. Uživat u slobodi duha, more, sirene, valovi, šuma. Kako je reka jedan moj prijatelj, od čovika do galeba !!

Volite se ljudožderi !!

Znan da nisan ništa pametno napisa. Tija san ubit po ure, maknit šporke misli, jemat svoj kutak ...zaželit jednoj mladoj zvizdi da se rikupera, vrati tamo di joj misto, i zasja ka nikad ...

drži se Nina

Adio vam ga se

Kratka noć

Zadnji pogled s terace.

Gren leć, misec zagrli more, postelja prazna, tišina ispuni camaru i one dnevne sjene više nisu tu . Na zidu sekundarka para tišinu, tira ono vrime da gre naprid, ne prašta nikome ...zato jeman običaj nosit sat na kojem vrime stoji ...
 
Na stolu miris liljana a misli điravaju.

Pustin malo misec kroz ponistru, da se ne ćutin sam a on, kurbin sin, ispuni mrak čarolijom. Pritvori one dnevne stvari u nešto drugo, s puno više lipote i duše . Ta magična igra svitla i tame  povede me u neka druga nebeska tajanstva ...moj noćni prijatelj, evala mu ...
 
Soba zaživi ka neka pozornica a duša, ka glavna uloga , dođe na svoje!
Veselo je ....

On je čuvar mojih snova i želja!

Ujutro, kad moje Sunce u postelju dođe ....pomiluje na valovima duše moje, razbuca kulisu novu ...lipo li te vidit opet ...
 
D jutro Grade moj !

Đul bašta

Zdravi i veseli bili ...
 
pri neki dan , cajban se se u mojoj kia ceed, onako na po gasa po splitskim ulicama. Ponistra otvorena, ima bave, zateplilo je. Minjan radio postaje, kad trefin na jednu onako dalmatinske pisme !
Odjednom neka stara pisma, kad ono jebate DŽO MARAČIĆ MAKI. Raspalia mi onu „da se sjetiš nekad mene, dal se sjetiš onih dana“ ....u pi*ku materinu di nadje, starije od mene.

Justo san se zapiva. Počeja onako  šotovoće uz radio valove bit ka back vokal. I ča je najgore nisan zaboravija riči, a prošlo, barenko ijadu godin. Odmar se pita, je li taj živ ?? Valjda je !
Odmar me ispizdija, kia aluluja po cesti i sad gren obać sva mista di je nekad svirala muzika u živo !

Na žalost tega više nima u Splitu. Nemas ti tancat, balat, onako se raspojasat, razbacat po bini. Zamantat koju šinjorinu i čekat oni sentiš. Još kad oficijelni spiker najavi „dame biraju“ !
Ala tad tombule. Poredaš se onako uz šank i čekaš. Senitiš počeja, samo da te ne dopadne nešto ča nije po guštu, jer eto odma pizdarije. Moraš balat. Jedini izlaz je štipnit malo za guzicu...al ako joj se svidi „adio mareeeeee“
 
Alelujam ja tako, prođem više manje sva kultna mista. Zapuštena, na nekin su danas neboderi, novi privatnici, al' bašte nigdi. Ovi bi prikopali i groblje da mogu.
Eeee Maki moj, nisi mi triba na moj radio, da si mi mislit ?? 

Sitin se jedne terace ....na Emoni u centar grada. Petkom bi bija plesnjak kodneg imena „Večer usamljenih srca“. Je, ne zajebajen se. Bija je neki orkestar, one drvene katrige i stolovi a klijentela je bila raspuštenice oli ti ga udovice. Pa se ti misli.

Kome je smetala razlika u godina nije triba ni ić. Tu je sve frcalo, svita ka šipak, a mjuza derala cilu noć. Poseban švog je bija oni lajt šou. Dva tri crvena kurbanjska svitla, pokoja druga colura i jedno ti uvik titralo prid očima. Ugođaj za past u afan, oće reč nesvist ...aaaa . Kad bi počeja sentiššššš, utrne letrika, bina u mraku, i štorija krene. Kapi znija cure s tebe, s nje. Ma ništa ne smeta i tako duboko u noć.
 
Taman san počeja mislit na lipe stvari kad ono opalilo vjesti u podne. Jebale te vjesti, vrati mi Džoa ili kojeg drugeg. Moga je bit i Miki Jevremović sa onon „Mjeseče ti stari druže moj“.

Eto tako iz misečine uplovija u surovu današnjost al' Džo mi opet nakon dugo vrimena vratija oni lipi švog mladosti. Kad je sve bilo drukčije ...evala mu bilo ...
 
adio vam ...

Izgubljena generacija

Pri neki dan fleka san moju omiljenu La Costa majicu. Jebate, pala kap crnega vina, ostala maća, išporkalo je. Pala mi kontrina na oči, majica deboto nova, a sad od šetnje out!!

Nema šta, lipo mi stala. Bile colure i špigul na koletu, na prsima velik krokodil ....jebi ga ...

Sitin se odma moje pokojne babe Eme. Uvik je jemala oni veliki sapun u obliku kvadra, onako bež prozirni za slične i krizne situacije. Ovo krizne, valjda je mislila na didu, kad bi doša doma sa šminkom na koletu. Onako slučajno u prolazu flekan, jer je uvik gužva u gradu. A taj čudesni sapun je skida sve fleke. Sićan se ka dite da su lavandere nosile uvik sapun sa sebon i na maštilo u njemu prale robu!

Odlučin se, na nemoguću misiju, poć u potragu za istim. Krenit u ove moderne centre, napravit se pinku pametan i kupit isti. Jebeš ga, luđi oni koji krenija. Onako s noge na nogu, misli pomalo naviru, braco i seka, divka, paperino pasta, plavi radion, cetina manistra ...ma nemoguće da današnja modrena teknika nema ništa slično.

Di god san doša, gledalo me ka sa psihijatrije, oli ti ga s neke plenete, šta ovi traži ?? Jebate, samo jedan običan sapun za skinit fleku od crneg vina!!  Koja generacija, je ku*ac degeneracija. Ne razume oni ništa. Moreš ti prat robu koliko očeš al bez tog sapuna ti nema šanse .

Posta san mimičar, mava rukama, objašnjava, za ludu. Ponudilo mi ijadu drugih al to nije to!!

Srića moja, kad san već pa na pola kolja, ukazala se jedna šinjorina iz druge ruke, generacija moja ...šjor moj imate ga u Lidla kupit !!!

Nisam moga virovat, pogledam je malo bolje, onako izgleda normalna, zna posal generacija i gren u dotični trgovački centar ili po naški butigu.

U pi*ku materinu, čim san uša osta san inkantan!! Ferma za na vrata, velika reklama za nas, izgubljenu generaciju, proizvodi pod pravim imenon iz ex Yu. Ma vidi kojeg oni pametnog švabu jemaju, čovik zna posal. Navuklo mi osmjeh na lice i odma proletim butigom i tražim sapun.

Teška borba na policama generacije. Livo, desno, jebate EVO GA. Odmar u ruke i pod nos, isti vonj ka i pri 40 godin. Još da pere ka tad, niko sritniji od mene. Za ne falit, vazea sam dva, nikad se ne zna.

Naravno, na kasi ja i nekolicina ona genska, parili ka neki rerto likovi. Bacili čakulu u redu i jedva iščekivali kućni rezultat !!

Doša doma, odma se bacija na pranje, naravno ručno. Zapinija ka nekad, namaza fleku i nakon po ure moja La Costa  spremna za điravanje.

Evala generacijo, jebeš ti sve ove nove pizdarije, nima do praveg sapuna i izgubljene generacije ...Bogu fala ča san nazadan!!

Naravno odmar san proširija kućni asortiman i kupija Plavi radion, nema šanse da zajebe !!!

Živili ..

Posljednji mohikanac

More bit da san propuva, počea san timbravat ova slova. Jebiga svaki dan mi uleti nešto novo.

Pri neki dan trefin čovika za kojeg san mislija da je odavna umra? Doduše pokopali ga drugi, čakula krenila, prikrižija ga, kad ono uskrsnija prid menom.

Žila , ti si ??? A ne ti si, koji me ku*ac zajebavaš, sam dragi te Bog posla! Razumija san, vidin sidi na šentadi, nema pive. Oden do prve butige kupi jednu karlovčku! Znan san ča slidi ....tirade, pizdarije. Moram provest po ure s njim !

Bija je teško bolestan, škapula se, rikupera i odma udrija po pivi. Judi moji, cili mu život zapisan u očima. Ribarske ruke, svaka bora jema svoju štoriju ..i na glavi obavezna šilterica.

Stigla pivuša. Naravno i moja. Debata je mogla počet. Odma je krenija na šinjorine ča prolazidu pored njega ...eeee tek sad vidim, živ je !

Svaka dobra, nijedna nema mane. Samo ga jebe mikrolacija. Puno ih prođe pa ga ispizde. Razumija je da je dobro pogledat al počet mislit o njima neće na dobru završit.

Cili je svoj život provea na more a zadnjih godin je čistija ribu na peškariju. Tribali ste vidit kojon je brzinom čistija ribu na banku onim splitskim gospođama ča doma nisu tile šporkavat ruke ili sjebat nokte. Svaka mu čast, zna je ča in triba. Naravno, ka i svaki ribar, zna je i kako se sprema, tako da si moga dobit recept iz prve ruke. Na ribarski način ala Žila! Parilo je ka francuska spiza.

On vam je spada u kategoriju splitskih redikula. Nisan ga nikad tako doživija. Nije bija išempjan u glavu al nevolja ga natirala na nešto drugo . Omiljen čak u intelektualnom društvu, za ne virovat !!!

Pravi demokrata, sa svakim je moga jist i pit. Sidimo tako, prošli sve pokojnike. On je jedini još, jedan od onih, timbar i identiteta grada, po drugi put živ. Valjda je život odlučija tako jer i ta šentada na kojoj sidi jema smisla!! Bilo bi najbolje kad ode negdi gori napravit mu spomenik u obliku bove pa nek plovi…

Piva se bliži kraju. Molim za jedan snimak. Litretat fotoaparatom. Moran vazet još jednu pivu i malu votku, da seansa more počet. Udrija par fotki, zahvalija se živem čoviku. Nadan se da će mo jemat još puno ovakih čakula na njegovoj šentadi ...i liph pogleda...

Dok je pive bit će i ŽILE !

Evala mu bilo