Spalato

Spalato

Thursday, April 16, 2015

Ajmo natrag.....

Neko drugo vrime je, čakulan danas s prijteljem iz ditinstva. Sidnemo nas dvoje tako na jedan strateški štekat, primavera, sunce opizdilo, a oko nas kolorit, defile, profumi .....i justo njemu dođe caffe a meni jedno lipo olađeno pivo.
Krene neformalni dil priče, jebte Lenda, ova kava ništa ne miriše ...di su ona stara vrimena kad je sve vonjalo ..??

Već san ćutija di će nas razgovor odvest. Zaplovimo mislima u vremepolov, vratimo se natrag, u vrime kad je sve vonjalo, jemalo smisla, i svaka colura jemala svoje ime ....

Nekad bi, moja pokojna baba, otvorila Divka kafu, ono da more poškropit u skudeli s mlikon. Cila bi kuća jemala vonj i patinu, ni ti je tribalo ni popit, već si je bija sit ....
Tako je bilo sa onom "Gavrilović" paštetom, već kad si skinija poklopac, glad bi rekla svoje ...
Bilo još tega puno, di je bilo dovoljno spizu samo povonjat ...
Kuća je mirisala na dom, jemala svoju patinu i odma si sa vrata zna šta mater ili baba danas kuva ...nije ti triba kviz znanja iz spize ...da bi zna šta te u teči čeka !

Joj koja lipa vrimena ....

Tako on, moj prijatelj, konzumira tu mutnu kafenu vodu, a mene dopalo pivo, bez pjene? U pi*ku materinu, di ja ovo sad živim, zar je doslovno neko drugo vrime ...??

Ubilo mi svaki gušt u tiradi s njim, izmišali se mirisi, od užeglog znoja do falšeg parfema, gledamo se ka dvi mone, svit gre naprid a nas dvoje, bordižavali bar na kratko u neka stara dobra vrimena, kad je vonj bija osnovno čulo, pa sve ostalo ...

Brzo su nas osvistili, novi profumi, izbacili iz letargije, vratili u surovu sadašnjost ...a jopet bilo je lipo, barem pinku, vratit se u dane vonja friških opranih lancuna i teplega kruva ...
Ni mi žaj ča san već pomalo počeja bit stariji čovik, jerbo ako ništa drugo, jeman se čega po vonju sićat,  pokrenit vremepov u mislima  i naranit dušu ...

Eto sad mi padne na pamet čitanka "Zlatna lađa". Odoh je proštit !!

Na dobro vam došla primavera i falši vonji !

Do vidova ...