Spalato

Spalato

Wednesday, June 10, 2015

Kratka noć

Zadnji pogled s terace.

Gren leć, misec zagrli more, postelja prazna, tišina ispuni camaru i one dnevne sjene više nisu tu . Na zidu sekundarka para tišinu, tira ono vrime da gre naprid, ne prašta nikome ...zato jeman običaj nosit sat na kojem vrime stoji ...
 
Na stolu miris liljana a misli điravaju.


Pustin malo misec kroz ponistru, da se ne ćutin sam a on, kurbin sin, ispuni mrak čarolijom. Pritvori one dnevne stvari u nešto drugo, s puno više lipote i duše . Ta magična igra svitla i tame  povede me u neka druga nebeska tajanstva ...moj noćni prijatelj, evala mu ...
 
Soba zaživi ka neka pozornica a duša, ka glavna uloga , dođe na svoje!
Veselo je ....

On je čuvar mojih snova i želja!

Ujutro, kad moje Sunce u postelju dođe ....pomiluje na valovima duše moje, razbuca kulisu novu ...lipo li te vidit opet ...
 
D jutro Grade moj !