Opća opasnost

Evala ,
Kako mi noga još dezbjego, sjebalo me total, ni naprid ni nazad. Vrime mi prolazi ka u nekog Godota...

Odlučin jutros napravit đir, nisan odavna litreta koju fotku. Justo mi fali stvorit neku priču u kadar.
Lip dan, onako opojan, tepal. Cotajući se spuštam na bližu mikrolokaciju, kad odjednom : u pi*ku materinu, proleti kraj mene lik na bicikli!
Jedan, drugi, treći. Okrenem se, ne mogu virovat. Da nije kakva epidemija istih?? Zamalo poginija!

Koje kamikaze! Dolete ka strila nebeska, onako s leđa. Nit ih čuješ nit vidiš. Jebate ovih ludih Splićana. Opet neka nova moda?

Spizdili nas ovi amerikanci. Di smo sve pokupili te gušte baš od tih zbonbanih likova??
Da se mi razumimo, nisan ja kontra bicikle, al ovi danas ća to voze su isprid medicine!! Ne jebu nikog na cesti. Dolaze podmuklo, zuje, letitu, a obučeni su ka piloti.

Blažena moja ponica! Jemala je ono lipo zvonce isprid. Sidnes ka Čovik, timun u ruke, prst na zvonce i điraji.
Nije bilo zajebancije, a još si jema izad misto, ako si bija pinku luđi, moga si sist prijatelja oli prijateljicu...ooo Judi moji, koji su to gušti bili!! Išlo bi se u špalir, tako vozikalo, ćakulali …a ovo danas - prva crta bojišnice!

Sad je, ka moderno jemat ća luduj biciklu. Pored splitskih pasa sad san dobija i bicikle, jbte koja moda. Ludi grad!
Kako stvari stoje, više nisi nigdi siguran!

Vazeli mi najveći gušt: điravanje po gradu. Pri san gleda u pod a sad moran jemat i oči pozadi!  Ka da san ja sofisticiran Čovik? Samo oću napravit đir i doma doć živ! Tražim puno??

Kod nas se uvik govorilo kakav pas takav i Čovik. Evo jeman jednu svoju: "kakva bicikla takav i vozač!" Čini mi se da i bicikle liče na gospodare!

Uspija san, ovi put, neokrznut doć na mikrolokaciju. Uz svu opasnost koja vreba u pješačkoj zoni, litretat par fotki, doć malo sebi, odanit, jerbo je trebalo opet nazad. Samo ne istin puten...jebiga zajeba san se...jedva živu glavu izvuka!!

Očito ka i pješak sad moraš jemat ful opremu, lito - zima!

Doli kamikaze!

ADIO vam ga se

Kratka besida

Evala ...
 
Ovu zemaljsku balotu ja vidim ka jedno veliko more. Svi ka neki mornari u ovem moru života, pa nek nam bude mirno more ...

Jučer je bija jedan, na prvu, onako miran dan. Bila je bonaca, more ka ulje, kalma, mirno ...lipota jedna. Moga si se doslovno ogledat ka u zrcalu ...

Sav okoliš se utopija u njemu, deboto je parilo ka da jeman krive dioptrijske naočale !!

Vergulast ( krivudavo ) osjećaj, a jopet smiruje. Nema one siline, utihnulo sve.

Posjedon otiša na neki svoj intermezzo. Pustija nas, životne mornare, da uživamo u istom, božanskoj lipoti, dok se on vrati sa dva, tri deca točene pive .....

Hihi, zamišljam kako je njima negdi gori. Pari mi ka jedan velik šank sa točionicima. Tu se oni međusobno zajebavaju, nazdravljaju, igraju se Sijerkovića.

Jopet i sa visoka je sve manje za gledat, tako da nas i ne vide ...jebe ih se !
Što manje vide, bolje ! Pa se ti sad misli, je li bolje bit gori ili doli ??
 
Naravno, kurbin pir je brzo završija. Zapuva je neki ladni vitar, nakupija oblake, pritvorija životnu bajku u neki mračni film, a glavni glumci poznati !!
Sve izmišalo, vazelo svu lipotu, a nas mornare ostavilo da plutamo u svome moru života ...pa di te baci i odnese ...

Lako je zajebavat vama gore, i pijte manje !!!
 
Adio vam...

Pjaca

Evala ..
 
jučer sam žginca nogu, čutija neku oštru bol, otiša do likara kad ono ruptura mišića! Jbte led, koja je*ačka dijagnoza. Dovoljno da me veže doma dva tri dana bez šetnje i aktivnosti svih osjetila u Primaveri!
Pri tega, jema sam mirni dan, bonacu i odlučija sist na Pjacu, nekad kultno misto ovega grada. Popit pivo i bacit očadu na prolaznike a more i prolaznice!

Kakav prirodni tinel, to vam je po splitski "dnevni boravak ". Strateško misto, okruženo zidinama, bez trunke vitra, pogled na kampanel Sv Duje, stara splitska ura, sa onim bronzanim žverama ča tuče po ure i svaku uru. Deboto se navikneš na taj zvuk ka da si doma, u svom tinelu i znaš kad ti ča činit ...je li vrime od obida ili odmora ..., gvardije!

Najlipšja zgrada je stara splitska vijećnica koju su pohodili splitski poteštati. Za ne virovat, neki čak nisu ni jemali splitski timbar, već bili neki genteski modificarni, to mi zovemo, baštrade ili mišance ...!

Glava grada je uvik mora bit školovan čovik a kurbin sin ..jerbo našim sviton nikad nisi bija siguran ...njemu sve smeta , sve ge je*e, sunce, kiša, vitar ...jednom riču " ludi svit ",  a da bi neko poludija najpri bi triba bit pametan, pa se ti sad misli?  

Sidin tako, upijan zrake, pivo raslađeno taman kolika mu mira ...a teatar života ti prid očima. Jemaš dojam da su svi glumci a glume da nisu ...?!

Kameni pod umisto dasaka, uloga raznih ...a kulisa nikad lipšja!

Priča meni moj Dida "unuk moj, ako želiš pogledat lipu šinjorinu ili Madam s pjace , zna se, di se triba otić!"

Mene odma zagolicalo ono Madam, jer san već ka dite jema šporak mozak, oće reć prljave misli, hihiih, al sam se zajeba. Zamanija je onim velikim prston, i lipo to stručno opisa "svaka splitska gospoja ili šinjorina iz druge ruke, morala je proć Pjacom do velikog pazara. To je za njih bija izazov, jerbo su znale da će se pogledi zalipetat ka taksena marka, zjale na po koplja, i bacat kometari .."

Kako nama, i njima je to bija izazov. Proć, ostavit svoj trag, dat do znanja da godine nisu učinile svoje...prirodni slet , modna pista.  One koje su nosile veliki capelin ( šešir ) odavale su dojam otmjenosti, po tome bacale na neku Madam, a one koje su prošle Pjacu neokrznute, bija je ka modni Oscar, jerbo je imalo težinu najvećeg kritičkog tila na svitu !

Svaka in čast!

Justo, tribalo je to znat i pogledat. Ne ono grezo, već sa motom. Onako delašjoma ispod oka ...i uvik bacit signal, kako je ona ta prava ...eee , to ili jemaš ili nemaš, nažalost, urođena mana!!

I dok tako ispijan pivo, hehe već drugo, opet sam se zavalija u mislima u neku prošlost. Najvirojatnije da sam pinku nazadan, ne vidim naprid !!

Oživim kadar ka u muzej voštanih figura, vidim sliku, nasmijane i vedre jude ...je*eš ga danas nima ni smija ni vedrine ...

Zato, jebe se Pjacu, ko si, šta si, oklen si, jednostavno tribaš se lipo čutit na njoj, ne tribaš puno znat o njoj, ona će ti reć ....

Udrila je stara ura, prenila iz sna, vrime je bilo za poć u biološke na obid, jerbo posli nisan ni zna šta me čeka 

ruptura mišića ...

adio vam ga se !

Ajmo natrag.....

Neko drugo vrime je, čakulan danas s prijteljem iz ditinstva. Sidnemo nas dvoje tako na jedan strateški štekat, primavera, sunce opizdilo, a oko nas kolorit, defile, profumi .....i justo njemu dođe caffe a meni jedno lipo olađeno pivo.

Krene neformalni dil priče, jebte Lenda, ova kava ništa ne miriše ...di su ona stara vrimena kad je sve vonjalo ..??

Već san ćutija di će nas razgovor odvest. Zaplovimo mislima u vremepolov, vratimo se natrag, u vrime kad je sve vonjalo, jemalo smisla, i svaka colura jemala svoje ime ....

Nekad bi, moja pokojna baba, otvorila Divka kafu, ono da more poškropit u skudeli s mlikon. Cila bi kuća jemala vonj i patinu, ni ti je tribalo ni popit, već si je bija sit ....

Tako je bilo sa onom "Gavrilović" paštetom, već kad si skinija poklopac, glad bi rekla svoje ...

Bilo još tega puno, di je bilo dovoljno spizu samo povonjat ...

Kuća je mirisala na dom, jemala svoju patinu i odma si sa vrata zna šta mater ili baba danas kuva ...nije ti triba kviz znanja iz spize ...da bi zna šta te u teči čeka !

Joj koja lipa vrimena ....

Tako on, moj prijatelj, konzumira tu mutnu kafenu vodu, a mene dopalo pivo, bez pjene? U pi*ku materinu, di ja ovo sad živim, zar je doslovno neko drugo vrime ...??

Ubilo mi svaki gušt u tiradi s njim, izmišali se mirisi, od užeglog znoja do falšeg parfema, gledamo se ka dvi mone, svit gre naprid a nas dvoje, bordižavali bar na kratko u neka stara dobra vrimena, kad je vonj bija osnovno čulo, pa sve ostalo ...

Brzo su nas osvistili, novi profumi, izbacili iz letargije, vratili u surovu sadašnjost ...a jopet bilo je lipo, barem pinku, vratit se u dane vonja friških opranih lancuna i teplega kruva ...

Ni mi žaj ča san već pomalo počeja bit stariji čovik, jerbo ako ništa drugo, jeman se čega po vonju sićat,  pokrenit vremepov u mislima  i naranit dušu ...

Eto sad mi padne na pamet čitanka "Zlatna lađa". Odoh je proštit !!

Na dobro vam došla primavera i falši vonji !

Do vidova ...

Malac

Justo san pri misec dana upozna čovika, pazi, čovika na Matejušku. Razminija par besidi, i lega mi, onako ka na personu ipo!!

Fotoaparat oko ramena, friz kreativni nered, ko bi ga špatulom složija?? Jbte , Čovik se bavi fotografijom, po splitski, litretaje, iz nekih njegovih zajebanih kantuna, vidi ovaj cirkus naopako...evala mu bilo!

Toliko je isempjan, infentan u to Oko ča gleda kroz buzu , da je u stanju pratit vrimensku progonozu, godin dan unaprid! Kamikaza, jednom riču!

Lik ima batlera, koji ita kruv, cimaje na suvo. Ka u doba aristokracije kad je, neki slični njemu, baca pjate u ariju a ovaj vižba gađanje iz lovačke puške ...Toni skužaj!

Tako vam se, ON, ka nekoj čeki, namisti i čeka galeba u letu...luđak!!' A jopet ako se misliš bavit tim stvarima ne mož imat drugu dijagnozu.

Da se , vratim na ono malac, u naslovu?
Prvo san bija zbunjen?? Jbte ovo je jedan od ritkih muških koji svoj organ zove "malac". Jerbo bez njega nikad gre vanka! Pa san mislija, Čovik ima nekog kućnog jubimca...ma je ku*ac, Judi moji.

"Malac" vam je čudo od tehnike, fotoaparat, od kojeg se ne odvaja, onako delasjoma, preko ramena mu visi. I čeka svoju žrtvu ...ubojit taj "malac"!!
Opizdi jedanaest slika u sec ..ne mož virovat. Spreman je nas, jedanaest istih, posložit u špalir !!
Ono ča je najgore, lik ima zajeban GMO kombinacija od prababe Wagner do Poljicke republike! Jbte, je ga izmišalo, od classic do poljickog soparnika!

Disciplina i dobra spiza, morbidan mozak, a likarija od čovika!! A živi svaki dan s nama i dragoj Matejuški, čiji je kultni osnivač u fotografijama, i jubavi prema istoj ...

Zamisli ti švabu i Matejušku, soparnik i srdelu. Ma spojija ka nebo i zemlja ...evala mu bilo! Sva njegova lipota i sug koji ocidija u fotografijama su dil njegove duše i jubavi prema istome. Na dobro ti doša u tvoj život, moj Kumapnjo!!

Pri svega, jema ono najteže brime: Čovik ! Malo je takvih danas, nima nas puno al' smo dobro raspoređeni...

Malac moj, fala ti za svaki snimak, besidu, vrime provedeno s tebon jer ono ni nikad izgubljeno!!
Na dobro doša u moj život
Evala ti bilo!

Marčano sunce

Day After, oće reć, dan posli blagdana, odlučin otić malo do grada, vidit koliko splićani ostalo jerbo naši splitski vlaji gredu na selo ! Moram vam judi, ne juda, priznat da je grad manje bučan, nima šušura i vlaški besidi, ka i onih kulturnjaka što oseknu nos na ulici i rukavom od majice obrišu isti… ala lipote!

Odlučin krenit splitskon žilon kucavicom, kroz moj Veli Varoš, di se još čuti ka iz naftaline lipi vonj i patina stareg mi grada, a i justo mi kraće onako po nekoj dijagonali doć do strateškog mista, kultne Rive.

Isto je opivano u lipoj pismi kodneg imena “Picaferaj”, u izvedbi našeg čora, oli ti ga Olivera Dragojevića…; deboto se, odma sitin refrena; ” zapalila se cila u ijadu coluri, ka starost ća je prošla a mladosti se žuri”… e  jebiga sad nisan ni star, ka ni mlad, al sićanja naviru… pa se ti misli!

Jeben je ovo grad… govrija je pokojni Smoje “da je stavit tendu priko cileg grada bija bi najveći cirkus na svitu!”, čovik i po, bija u pravu, jerbo nigdi na svitu neš nać više pizdarija na manjem mistu oli ti ga u Splitu!!

Dokopa san se kultne lokacije, moja malenkost i još tri moja kumpanja, jebate, sili a nigdi konobara… u pi*ku materinu,  zar je još praznik ?? Nakon po ure, dela fjaka, dolazi pingvin, vantjera u ruci i bila krpa oko ruke. Ispalili smo, koji mot, stara škola, a opet lipo bilo vidit retro konobara… jerbo jedino u Split more dominirat muški konobar a ne lipe, ženske punašne, di moreš reć “alo šinjorina išporkali ste se” … a šta njemu reć…!?

Ludega li grada…

Zapamtija je narudžbu, ups je ku*ac, već je izvadija mali buletin i zapisa, da se ne bi zajeba… legenda… Tako nas četiri, opalili zajebanciju, i dođe tema na gradove pobratime???

Jebate led… zanimljivo, jugonostalgija proradila, i pitam prveg do sebe, a intlekutualac je, zašto Sarajevo i Split nisu pobartimi?? Gleda me u čudu, osim šta tamo ucmekali nekog Ferdinada, šta mi jemamo zajedničko, pita on ??? E, jeben ti falkutet, znanje, imanje, pa makar i ne priorano!!

Šeher grad oli ti Valter, ka i Split, jemaju puno toga zajedničkog, ako ništa drugo, taj šeretski mentalitet, zajebantski, prisutan i u Splitu… svak sve zna, svak političar, pilot, likar… jerbo ako se ne mož nosit s tim pizdarijama tad ne tribaš ni dolazit, jer tad se kaže “adio baraka, ovi je propuva”!!! Volija bi jedino znat kako se na Sarajvski kaže “fjaka”, ono beztežinsko stanje mozga kad ti se ništa ne radi ?? Ako neko zna, nek me obraduje…

Jopet taj Valter grad jema kultni film “Valter brani Sarajevo” od nekog Hajrudina Krvavca… a u Dalmaciji postoji misto pri Makarske, Krvavac, more bit da je to neki naš čovik??!! Čim je snima film sa Borison oli ti ga Rokon Prcom mora bit naš čovik… o bella ciao… ciao… a i snima po Splitu… Taj Krvavac je bija deboto naš po mentalitetu a ovo, Hajrudin , more bit da je za vrime turaka bija hajduk??? Jebate poveznice! Evala mu bilo… navija je za Ajduka!! Sigurno je zna ča je dobra riba, vino i lipa ženska…

Ovim putem molim, sve koji pročitaju ovo, ako znaju za kojeg potomka od gore spomentog u Dalmaciji, vridilo bi upoznat ga. Pa ti sad meni reci zašto ta dva grada nisu pobratima??? Ovaj me u čudu gleda, ništa nije razumija, cilj ispunjen!!

Tako san ubija još po ure, na kampanelu je tuklo podne, bilo je vrime za otić do biološke na obid!! Jopet svojon prečicom, dijagonalon, do mog dvora… Triba obidvat i malo bacit gvardiju što oće reć odmorit. Moj pokojni dida je govorija, “najbolji je onaj posal di se ne moraš rano dignit a posli obida moraš poć leć” … evala mu bilo! Kad dida tako kaže triba ga slušat… Adio vam ga se …

Infiša san u te.....

Jubav ti dođe ka imunološki sustav, nima mirne jedinice , pa teško izmirit oli ti je dozirat. Nikad ne znaš koliko kome triba ,a uvik je malo , i jopet za sve kriva .

Svaka štenca zabodena u srce ostavi friž . Dođe ti ka ono u " Tice umiru pivajući " , kad najlipšju batudu zapiva prid samu smrt , nabode se na trn i u toj lipoti , spoji sa s nebeskion zvizdama ...joj koje lipote ....svi oratoriji , falšete  , u jubavnom zanosu , jbte priviligije umrit u jubavi ...

Nekako razmišljan , ovin ča mi ostalo, a potaklo me Sunce moje, da na tu tematiku proban napisat par besidi. Samo to meni teško ide , nisan ti ja literata , čovik od pera, već životan , i evo odma vadin bilu bandiru u znak predaje.

Neman ja force i mozgovnog kantuna , škafetina iz kojeg bi moga izvuć priču ...o jubavi ...

Svaki grad jema svog Romea i Juliet ...neki palac ili sisu za taknit , jerbo će donit sriću ...a u jubavi se niko nije usrićija . Svak od nas jema neku ka „Immortal Beloved“

Jerbo teško je otkrit identitet srca , izmirit ga , podilit ...

Mislin da možeš volit jednom u životu. Onako iskonski , ludo , strastveno. Sve ostalo su plagijati jubavi , timbravanja emocija,  ka na poštanskoj marki ...

Deboto je najgore , doživit neuzvraćenu jubav ...ma koliko ona bila u tom trenutku konspirativna , jerbo druga polovica oneg tvog ja , ne oćuti , brat blizanac , eto problema ...jubavno ružno pače !

Tad si sam na svitu. Čista arija. Rikuperat se nikad ....zato pivan onu pismu „Moja prva i posljedna jubavi ". Rado bi bija ova druga i spojija se zvizdama ...

Nek me trefi drtaj duše u konačnoj istini s mojom jubavi ...

Volin moje Sunce !