Spalato

Spalato

Friday, August 14, 2015

U prolazu

Evala , dugo nisan timbra koje slovo na ovu virtualnu kartu, bez vonja, i ono kad ti se pero zapliće kroz prste dok ti misli klizidu ...

Oparila me ova vrućina. Odkad znan za sebe i Vivaldija, jemaju četiri godišnja doba. Ovo lito je doslovno pakleno. Sad se sitin da su stari uvik govorili : pasje vrućine ...ne znan ča je pas tu kriv i kako to njemu izgleda. Pas je pas a čovik je čovik, jebaji ga ...taki je život !

Sitin se jedne beside ; Ovaj život je test, samo test. Da je to pravi život, valjda bi nam dali upute di da gremo i ča da radimo.
Pošto neman uputa mogu pisat i pizdarije, testirat svoj morbidni mozak na ovu vrućinu ...

Tribalo bi ka napisat par besidi da izgleda članak, možeš ga jebat, mozak mi arija, sunce me oparilo ka čokot.

Sinoć su bile suze Sv. Lovre, tribalo leć na ledinu, šentadu, zabacit glavu i jemat veličanstven prizor, pogledat Anđeoski rođendan. Zaželit želju, promislit na najmilije, bit s njima u tom bezvrimenskom svodu. Jemat neku svoju zvizdu padalicu ...stopit se s njon ...i pod zvizdama zaspat. Judi zamislite ; nebo vam lancun !!

Tako mi pade na pamet, da bi čovik triba u živetnom naponu snage, otić sa oveg svita. Pritvorit se u nešto drugo, galeba ili lava. Gledat od sada život njihovim očima ...dilit iskonsku prirodu, snagu, zakone. Uživat u slobodi duha, more, sirene, valovi, šuma. Kako je reka jedan moj prijatelj, od čovika do galeba !!

Volite se ljudožderi !!

Znan da nisan ništa pametno napisa. Tija san ubit po ure, maknit šporke misli, jemat svoj kutak ...zaželit jednoj mladoj zvizdi da se rikupera, vrati tamo di joj misto, i zasja ka nikad ...

drži se Nina

Adio vam ga se